|
Dnevnik.hr prolazno, zarazno, neprolazno.
ßrOOk€. 15. 2 srca 2 grada.
Samo se srcem dobro vidi. Ono bitno nevidljivo je očima. Exupery. credits
|
raskid.
( nikom nisam javila za post. neda mi se. sorite. ) HUGG. :* Draga gospodo, znam da nećete da čitate ove redove al' me cesto muči pitanje kad završim skitanje budan dok čekam svitanje. Gde si ti, gde su te odneli vetrovi, ovi stihovi, tebi pisani ne silaze mi s pameti.
Riječi izgovorene preko poruke, samo mi se motaju po tikvi i nedaju mi mirno da spavam. Postupci koje ljudi rade iza leđa, kasnije se pretvore u svađu i nepotrebne negativne postupke. Srednjaci koji se svakodnevno dižu u zrak, već mi idu na živce. Dosadni su. ( fuck you. ) Tišina koju svakodnevno (ne)čujem, tijera me u jedan kut gdje za mene nema mjesta. Galama koja vrišti oko mene, šutnit će me u Popovaču. Moj svakodnevni život. Kakav je vaš život ? Kako vaš dan prođe ? Zvuk tračnica i pokoji čudni šapat za MENE.
Sjedi na prugi i razmišlja. Dali će ovo sve proći? Ovaj mali dio straha i pokojeg tužnog pogleda prema drugima. Ustaje s pruge, stavlja kapuljaču, uključuje mp3 player i izdaleka čuje kako neko sere. Gleda u daljinu. Vidi neku ženu u autu. Auto se približava, a žena mi maše prstom da ne budem na prugi da ne naiđe vlak. Diže joj srednjaka. Zna se ona sama čuvat. Nekoliko trenutaka kasnije, u ušima zuji zvuk vlaka. Prvo se ne obazire. Ali kasnije...bilo je prekasno. Stajala je 150 metara pred vlakom. Sve više i više bio je veći. Nije znala kud da se skloni, jer je došla na baš taj dio iz kojeg nema izlaza. Na dio koji nema out izvan pruge. Da bi mogla izać, morala bi se vratit na ono početno mjesto, s kojeg je i došla. Nebi stigla. Vlak bi bio brži od nje, zato se nije ni pokušavala vratit. U ušima zvuk Marchelova glasa, pjesma Otkucaji. Sve mi se cini da se grdno varas, jer vec sledeceg momenta, ti si tu! I da...tako je vlak odnio život 14godišnje djevojčice. Sljedeći dan u novinama starci su vidjeli sliku svoje kćerke. Majka je udarila u plač. Dan prije joj je rekla Volim kad si sretna, kad imaš osmijeh na licu. Nevolim kad se svađamo, zato daj mi još bar malo snage da ti pokažem osmijeh mog lica. Nije mogao prestat plakat - otac. Držao je sliku svoje 14godišnjakinje. Suza s njegovog oka kapnula je na njezino oko. Počeo je pričat... Zašto si nam to napravila?! Majka će umrt od tuge. Tebe nitko ne može zamjenit. Prva i jedina si nam bila ti. Je, istina. Bilo je to prekobno veče za nju. Ostalo je zapisano u vremenu.... btw. Događaj je nestvaran. Iz moje mašte. Nije niko umro! Hehe...  |
